Veliki pozdrav Adnanu (Atku) i ostalim organizatorima Fis gola, grend-slem turnira u malom fudbalu sredinom i krajem osamdesetih godina.
Ja sam u Beogradu od 1993. godine i imam dve predivne cerke, jednu Sarajku i jednu Beogradjanku (Vanja je rodjena u Sarajevu 1983.,a Andrea u Beogradu 1998. godine).
Mali fudbal igram na Adi Ciganliji skoro 20 godina, a posle svake utakmice evociram uspomene sa utakmica odigranih u Sarajevu. Ko zna koliko puta sam spomenuo Fis gol i sarajevsku raju koja je, po meni, najbolje igrala mali fudbal tih godina u Jugoslaviji. Beogradjani su me zagotivili i cesto me pitaju da li Ada, odnosno fudbal na Adi, moze da zameni moje Sarajevo,a ja im iskreno odgovaram da je to nemoguce. Jedan od najboljih fudbalera u Beogradu, Djole Francuz, koji mi je cesto rival, poslao mi je sledecu SMS poruku: “Jaro, tebi se bolan lopta lepi, ti si fudbalski virtouz. Vratnik, Kosevo i Ilidza placu sto si otisao, e jarane pusta politika, ali zato sada Beograd uziva u tebi. Hvala politici jedino zbog toga sto je dosao majstor takvog kalibra.”
Na Adu mi je dolazio Djeta Bojic i Zoka Bilic, a puno bi me obradovalo da se jos neko pojavi od stare raje iz Sarajeva.
Da se malo dotaknem utakmica odigranih Fisu. Nikada necu zaboraviti pobjedu protiv Atkove ekipe predvodjene Misom Prajzlerom i Ninetom kada sam bukvalno u zadnjoj sekundi meca postigao gol iz mrtvog ugla i izjednacio. Pobjedili smo na penale. A druga utakmica, po meni moja najbolja igra u Fisu, protiv vojske za koju su nastupali Florijancic, Komljenovic, Punisic, igrao sam simultanku, ali mec je zavrsen bez golova (sta smo sve promasili). Poslije utakmice, prije izvodjenja penala, cestita mi Atko, a kad je vidio da ja necu sutirati penal rekao mi je da cemo sigurno izgubiti, sto se nazalost i dogodilo.
Sto se tice velikog fudbala igrao sam ga desetak godina, ali to mi nije predstavljalo zadovoljstvo kao mali fudbal. Igrao sam za Vratnik i Novi Grad. Nadavao sam se golova i za jedan i za drugi klub, ali isto tako znao sam podbaciti i razocarati i trenere (Luha, Veljko Orlic) koji su me kritikovali zbog previse driblanja i saigrace i navijace. U Vratniku sam igrao u periodu od 1975. do 1978. godine, a u Novom Gradu od 1980. do 1983. godine. Saigraci, fenomenalni fudbaleri u Vratniku Hamdo Ferhatovic, Kemo Krecar, Tale, Seha, Domici (Mirsad i Muriz), Cala Janjos, Zoka Bilic, Agim Nikolic, Djuka, a u Novom Gradu Lazo Aleksic, Zoka Budimir, Meho Zametica, Enko Bilanovic…Nazalost medju zivima vise nisu Kemo, Mirso, Djuka, Zoka Budimir nek im je vjecna slava.
LUHA – TAKTIČKI BISER PRIPREME ZA UTAKMICU
Ako mi prostor dozvoljava ispričat ću vam jednu anegdotu sa velikog fudbala, tada sam i napustio Vratnik. Igrali smo protiv Sutjeske iz Foče predvođene Radetom Papricom,(derbi na “četvorci”) veliki protivnik. Luha pravi taktiku koja se zasniva da većina lopti ide na mene, a ja da vraćam povratne na Hamdu i Zoku Bilića, pa šta uradimo. Njegova priča kako ćemo na taj način igrati trajala je desetak minuta i na kraju izdiktirao je sastav bez mene, ja revoltiran napuštam svlačionicu u koju više nikad nisam ušao. Moram priznati da sam i ja griješio prema trenerima, znao sam igrati turnir u malom fudbalu i istog dana igrati veliki fudbal.
LOPTA OD REFLEKTORA U NAŠ GOL
Zelim da se vratim na mali fudbal, gdje sam osvojio po mojoj evidenciji 125 prvih mjesta na turnirima (stotinu bi dao za fis gol) ali nije mi se dalo, najbliži sam bio 1985 godine kada smo u fudbalskom “trileru” poraženi od Unis Pirma” za koje su nastupali Dane Kuprešanin, Tuta rezultatom 4:3, a ključni detalj tog meča desio se pri našem vodjstvu 2:1 lopta pogađa žicu za struju iznad našeg gola lopta pada, a čini mi se Tuta je sprovodi u mrežu, sudija je morao prekinuti igru ali to nije učinio.
Ipak te godine na Palama pobjeđujemo u finalu veliku Veronu za koju su nastupali Vlaški, Terza, Zoka, Pržulj, FaikKolar, to mi je najdraži osvojeni turnir, a ja sam proglašen najboljim igračem turnira.
Opet da se malo pohvalim tih godina na Ilidži igrao se “strava” turnir u dvorani, učestvuje preko stotinu ekipa, a mene u toj konkurenciji proglašavaju NAJBOLJIM.
OD LOVE SA TURNIRA NAPRAVIO KUĆU
Zamalo da zaboravim prvo mjesto u Tuzli, ANTARU publika nosila na ramenima, a ja od love osvojene od tog turnira napravio Cincaru kuću na Hreši, tako se pričalo po gradu.
Još smješnija priča od Hasana Hajdarevica – Haso Tabasko, koji tvrdi da mi jedne prilike na Bukoviku nisu htjeli dati pare već su mi kao zamjenu za novac uručili KONJA (to su dvije najače anegdote iz moje malonogometne karijere).
Na kraju, Vama iz organizacije takmicenja u malom fudbalu i turnira “Fis-Gol” zamjeram jedino što niste uspjeli mali fudbal koji smo mi igrali afrirmisati na međunarodnom planu, a ne ovaj FUSOL. Uostalom to i nije mali fudbal, ali nikad nije kasno razmisliti malo o tome. Još jednom Vas puno pozdravljam i nadam se da ćemo odigrati jedan meč na ADI ili u našem FISU.
Ovom prilikom pozdravljam Bracu-fudbalskog supermena, Calu, Senu Hodzica, Hasu Tabaska, Jaska Bakovica, Krusku, Domu, Sehu…
I jos jednom cestitam na ovoj ideji koja ce nam omoguciti da se prisetimo meceva kada smo bili u najboljim godinama zivota.
Veliki pozdrav svim sarajevskim zaljubljenicima u mali fudbal od Laste.
VLASTA – REKORDER PO UČESTVOVANJIMA NA TURNIRIMA
Vlasta Karisik je sa svojom ekipom ucestvovao na mnogim turnirima u Sarajevu i okolini. Slobodno bi mogli reci da je on jedan od onih koji je rekorder po broju ucestvovanju na malonogometnim turnirima za period koji smo mi pratili. Nemamo statistickih podataka ali Lasta i njegovi jarani su imali dobro ekipu, te je sigurno da su osvojili dosta tih turnira. Pored ovoga, vazno je istaci da je Vlasta kao kapiten ekipe davao ton u igri ali i po ponasanju. Mi nikada nismo imali problema sa njegovom ekipom. Tako niti te 1985 godine kada je doslo do tehnicke opstrukcije igre, pri kojoj njegova ekipa nije imala srece, primila gol. Poslije su oni izgubili utakmicu.
Jednostavno nama su u svim nasim namjerama koje smo zeljeli sprovoditi u malom fudbalu trebali takvi ljudi kao sto je bio Vlasta Karisik, istinski zaljubljenici za koje je mali fudbal bio sport za igru, druzenje, saradnju, prijateljstvo….
Hvala ti Lasta na svemu sto si ucinio da mali fudbal dozivi ekspanziju u nasem periodu a i na tome sto si nas se sjetio. Sto nam se javljas i pomazes da se zajednickih sjetimo nasih desavanja u vezi sa mali fudbalom i turnirom “FIS-GOL83-91”.
Adnan Muzurovic
FOTO ALBUM:
Na fotografiji stoje s lijeva: Kruščica Izet, Ćuzulan Ranko, Željko Rajić, Kosmajac Mitar, čuče: Vlasta Karisik – Lasta, Cincar, Domazet Vukan i Geci Muhamed.
Ekipa Vlaste koja je, kada se kako Vlasta prica desilo ovo: “1985 godina kada smo u fudbalskom “trileru” poraženi od Unis Pirma” za koje su nastupali Dane Kuprešanin, Tuta rezultatom 4:3, a ključni detalj tog meča desio se pri našem vodjstvu 2:1 lopta pogađa žicu za struju iznad našeg gola lopta pada, a čini mi se Tuta je sprovodi u mrežu, sudija je morao prekinuti igru ali to nije učinio.”
FK Vratnik, stoje: Luha-trener, Ćalija Đemal, pokojni Kemo Krecar, Kalamujić, Čengić, Hadžić, pokojni Avdibegović Halid. Čuče: pokojni Domić Mirsad, Karišik Vlastimir Lasta, Jusufbegović Tale, Hamdo Ferhatović i Agim Nikolić.
FIS-GOL TIM
02.10.2023.