Faruk Hadžić Čupo, rođen 1965 god u Sarajevu.
Prije agresije na RBIH sam radio u NIŠRO OSLOBOĐENJU, OUR MARKETING, (od tog OUR-a, je nastala OPRESA)
Poslije agresije sam radio u VEČERNJIM NOVINAMA, a danas radim kao inspektor u firmi koja se bavi kontrolom kvaliteta i kvantiteta, INSPEKT RGH.
Kada se rodite na Vratniku, onda vam to dođe kao da ste se rodili s loptom. Od kako znam za sebe, znam i za turnire u malom fudbalu koji su se održavali u sportskom centru KOVAČI.
Tada su bili obavezni turniri mjesnih zajednica Starog Grada, a onda je došao na red i legendarni ŠESTOAPRILSKI u čast oslobođenja grada Sarajeva, turnir na kojem su mogle učestvovati i ostale ekipe iz grada.
Na Vratniku je postojao rukometni klub Omladinac i kompletna moja familija je prošla kroz taj klub, pa tako i pored velike ljubavi prema fudbalu, počeo sam trenirati rukomet.
U januaru 1977 god. selim na Alipašino Polje i kad sam pomislio da je kraj svijeta, kako ću ja bez Vratnika i lopte, ali sa početkom školske godine vidim, da se pola Starog Grada, doselilo na Alipašino.
Tako, gdje sam stao sa turnirima na Vratniku, nastvio sam na Alipašinu s tim što smo zbog veličine naselja dobili novu raju i ekipe i kako bi to kazali, igralo se od zvijezde do zvijezde.
Pošto je stariji brat Fuad bio veliki talenat u rukometu i praktično kao junior kucao na vrata seniora, RK Željezničar, ja zbog brata opet završim u rukometu i praktično čitav juniorski staž odradim u generaciji moga brata Fuada i sadašnjeg trenera Bosne Zuhdije Korkarića.
U to vrijeme više smo trenirali u FIS-u, nego u Skenderiji i tako sam prve turnire u malom fudbalu FIS-GOL počeo gledati i sanjati da bi ja mogao igrati, ali u to vrijeme na turniru su igrali veliki igrači, a i manji broj ekipa je bio.
Onda dolazi neizbježna JNA, a po izlasku iz vojske, opet sa svojim bratom Fuadom i braćom Handžar Sabahudinom i Farukom, počnemo igrati rekreacije u ledenoj dvorani, što je bilo nešto novo, jer do ledene dvorane, mali fudbal se igrao isključivo na betonskim podlogama.
Tako smo 1987 god odlučili da se prijavimo na FIS-GOL pa šta bude, bitno je biti dio te priče i prave raje, koja je dolazila na turnir.
Taj prvi naš turnir igrali smo pod imenom, restoran LORD koji se nalazio u blizini sportskog centra na Kovačima, preko puta današnje super popularne pekare kod MAHIRA.
U zelji da se sto bolje upoznamo sa situacijom kada je u pitanju status malog fudbala (futsala) u gradu Sarajevu obratili smo se Faruku sa nekoliko pitanja.
Mali fudbal danas ?
Na žalost, ovi turniri koje smo mi igrali više ne postoje, a ovi današnji su pretvoreni u stranačke skupove i promociju istih.
Postoji dobra i organizovana, BIZNIS LIGA, ali za većinu zaljubljenika u mali fudbal, ona je nedostižna zbog velike kotizacije.
Prostorije udruženja ?
To je dug pravni proces, od samog osnivanja Udruženja, pa do silnih aplikacija po općinama itd.
Kako zainteresovati javnost ?
Teško, jer mi koji to volimo već smo u godinama, a ove mlađe to ne interesuje, o nekim marketinškim uslugama da i ne govorimo, to je za ove bogate firme bacanje para.
Osobe koje bi konkretnim angažmanom u radu doprinijele afirmaciji Udruženja ?
Ja ih lično ne vidim, a moram napomenuti legendarnog Hasu TABASKA, koji je želeći nešto učiniti, nestao od silnih problema koje je imao baveći se ovim željama.
Pitanje je kako pokrenuti ljude poput mog druga Dine Handžara i sličnih zaljubljenika, kad su svi razočarani odnosom odgovarajućih institucija.
Želiš nešto istaći, a da te nisam pitao ?
Dugo nisi bio u Sarajevu, pa ti je možda teško shvatiti, koliko ima udruženja koja pričaju istu priču i dobijaju ogromna sredstva, a nije im ni na kraj pameti da se bave s tim o čemu pričaju.
Svi se vode onom, „sportom protiv droge“, a nikad više droge, ni manje sporta.
Uvijek mi je drago kada dobijemo ovako studiozno uradjen prilog. Tada mi i nije zao sati provedenih u pripremi tekstova za objavu na portal. Hvala na trudu Faruk Hadžić!
Adnan Muzurović
FOTO ALBUM:
Te godine Sabahudin Hanžar odlučuje da će napraviti svoju ekipu pod starim imenom SCOTCH i uključiti neku našu raju, a rahmetli Senad Borčak, moj brat Fuad i ja nastavljamo pod imenom ZVONO i u ekipu primamo Mirsada Abdagića Kiketa i još neke sa rekreacije.
Slijedeće godine 1992, krenula je agresija na RBIH i ko bi mogao i pomisliti da će nešto biti kao prije, ali Sarajevski duh je učinio svoje, tako da se igralo lopte i u najtežim trenucima opsade Sarajeva, pa se čak i pokrenula liga grada.
Moja ekipa je stanovala daleko na Alipašinom Polju, pa se nismo odmah uključili u ta takmičenja, a onda je donesena odluka u Savezu, da na ligama mogu učestvovati samo registrovane ekipe, tako da smo moj brat Fuad i ja 1993 god. pokrenuli osnivačku skupštinu na prvoj liniji, na studentskim domovima na Alipašinu Polju i ekipu nazvali po našem naselju i imenu dodali ZVONO.
Pod imenom AP-ZVONO igrali smo tu ligu i pod tim imenom igramo i dan danas, s tim da smo u međuvremenu pokrenuli memorijalni turnir BAJRAM ZENUNI, koji će se ove godine igrati po18 put.
FIS-GOL TIM
Sarajevo, 19.10.2023.